Telesna reprezentacija ideologija

Tema Radionice je bila, u stvari, telesna reprezentacija ideologija, i drugih represivnih društvenih mehanizama - i način njihovog prepoznavanja na fotografijama.

Kao i ukazivanje na načine na koje individualne, umetničke prakse idu suprotnim smerom - imaginacijom stvarani prostori slobode; novi svetovi i mogućnosti.

Sve ovo na primeru fotografija Jelene Petrović, kao i ukrajinskih autora: Oleg Oprisco, Tania Shcheglova and Roman Noven Synchrodogs, Maxim Dondyuk.

Da, ukrajinskih: pokušali smo da razumemo svet koji nestaje - još jednom reprezentacijom ideologije. Ideje i njenog ovaploćenja.

Kroz izbor Jelene Petrović, svedeni broj fotografija kojim je označila sopstvenu poziciju, razmišljanja i nedostajanja, izdvajamo grupni portret mlađih školaraca u Župi Aleksandrovačkoj iz 30-ih godina XX veka: sa akcentom na izraze lica i šta se sve iz njih može pročitati.

Oleg Oprisco stvara fiktivni svet kroz ženske portrete u pejsažu, fikcionom pejsažu i pomoću insceniranih, nekada naivnih situacija. Fotografije odišu životom, cvetanjem, fertilnošću; poseduju izvesnu tradicionalnost.

https://www.oprisco.com/

Oleg Oprisco

Par Tania Shcheglova and Roman Noven Synchrodogs svojim radovima propituju odnos čoveka i prirode, kroz lend art intervencije, aktove i telesne intervencije u pejsažu, Karpatima.

https://www.lensculture.com/tania-shcheglova-and-roman-noven-synchrodogs

Tania Shcheglova and Roman Noven Synchrodogs

 

Maxim Dondyuk, fotograf sa korenima u novinarstvu i njegov rad Culture of Confrontation bavi se bavi događajima u Ukrajini iz 2013-2014: maestralni način na koji je naslikao svu dramu uličnih nemira, estetično i precizno. Od mnoštva asocijativnih linija koje nas od ovog rada mogu povesti, evo nas kod onoga čime se Radionica intenzivno bavi: dokumentarno i(li) fikcija. U slučaju Maxima Dondyuka smo prepoznali efekat estetičnosti u dokumentarizmu koji stvara utisak teatarskog, ne stvarnog, filmičnog, i paradoksalno uvodi zazor između događaja i njegove reprezentacije, načina na koji percipiramo istinitost viđenog.

https://maximdondyuk.com/works/culture-of-confrontation

Maxim Dondyuk

 

Ogled o istoriji

 Izložba fotografija Ogled o istoriji je otvorena 11. marta 2022, u Galeriji Centra za kulturu Gradac, u Raški, i traje do 25. marta.

 

Ogled o istoriji

Svaka fotografija se odnosi na neki momenat u prošlosti. Sled događaja koji su se odvijali i doveli nas do sadašnjosti je slučajan. Ideja ovog rada je prevođenje tih temporalnih kontigentnosti u viziju prolaznog, društvenog vremena. Na način na koji nastaju istorijski narativi. U vreme isprekidanosti, diskontinuiteta, akutne krize u kontinuitetu, pokušaj da jedan fotografski iskaz kontekstualizuje, da smisao. U jednoj tački prostor/vremena u Raški, 2022.
Fotografija, u svojoj banalnosti, poseduje mnoštvo osobina i upotreba i za potrebe ovog projekta će biti upotrebljene: Fotografija kao estetični objekat. Zloupotrebama kompromitovan pristup, ali… Fotografija kao plutajući označitelj; istovremeno označava krajnje lični i vremenski precizno definisan doživljaj realnosti, a preko motiva i/ili kontekstualnog okvira se može rasprostirati na dugačko vreme i široki prostor, na ideje kojima se želela oblikovati budućnost. (Pre)široko referencijalno polje kao (ne)sreća se u ovom Radu želi upotrebiti na način da njegovim sužavanjem, tumačenjem iznedri jedan hermeneutički narativ. Uočavanje i biranje sadržaja koji nam sadašnjicu čine razumljivijom i pružaju naznaku vizije budućnosti. Sa svešću o ugrađenim iluzijama i samoobnama. Ovo će se pokušati sprovesti sa, u tematskom smislu, trima serijama fotografija.

Višestruko, samosvojne fotografije; multiplikovanjem motiva se, fotografiji pogrešno pretpostavljena istinitost problematizuje i potvrđuje: objekat dezintegrisan u estetički apstrakt, ostatak, suštinu. Fotografija odvojena od onoga što prikazuje, prikazuje ono čega nema. Ovo potvrđuje da je svaka fotografija fikcija.

Tehno. Omladinska potkultura generacije rođene poznih 60-ih i ranih 70-ih zarobljena u telima svojih nosioca, uvedena u sistem kapitalističke reprodukcije, postvarenja, i dalje nosi u sebi arhetipske ideje zajedništva. Nepostojeća u kovid svakodnevici, silom arhivirana, izranja kao slika beskonfliktne stvarnosti lišena potrebe za razlikama kao agensom društvene dinamike. Označava mogućnost postojanja mesta na kome, uz sve ograde i pretpostavke, postoje odnosi zasnovani na solidarnosti i razumevanju.

Dolina Rajne, Rajnlend. Mesto buduće nostalgije mladog Кarla Marksa za kojim je ostatak svog života u emigraciji žudeo. Sadašnji postidustrijalistički pejsaž sa neverovatnim količinama robe koje se valjaju Rajnom i njenim obalama je hipertrofirano konzumerističko ishodište procesa kapitalističke reprodukcije koje na neobičan način problematizuje i samu nostalgiju: transformacija pejsaža saobrazno procesima čije je prepoznavanje i opisivanje, u konačnici, bilo uzrok progona.

….. Višestruke, samosvojne fotografije, koje mogu da postoje kao estetični, nezavisni objekti, opremanjem elementarnim opisom motiva, u manjoj ili većoj, a pokatkada radikalnoj meri menjaju svoju vrednost, postaju veoma skliski, počinju da označavaju nešto sasvim drugačije.

Ovakvim katalogom označitelja ka pojmovima koji opisuju i određuju našu realnost, sa naznakama izlaza, smerova koji bi doneli emancipatorske promene, pokušava se kroz mnoštvo partikularnosti doći do opštije slike. Makar da razumemo zašto. Spustivši se na nivo medija, fotografije, njenih osobenosti: nepovratnosti i nezavršivosti (Estetika fotografije, Fransoan Sulaž) imamo igru koja podešavanjem vrednosti, fakata na koji fotografija ukazuje uveliko transformiše polje recepcije. Pomaci u fotografiji danas su i mogući samo na strani recepcije. Izbor motiva je veoma raznorodan, a koherentnost iskaza, koju smatram nužnom, bi se potražila u eluzivnom referentnom nizu provučenom kroz raznorodne manifestacije iste sile koja upravlja uslovima uspostavljanja naših života.

Ideje i ideologije

Radionice se bavila sledećim serijama fotografija: Gulag, Sovjetski savez/Rusija, tridesete godine XX veka, pa na dalje. Zatim fotografijama s kraja 1989. u Pragu i Berlinu, padu Zida. Potom kratka crtica o grupi "Война", aktivistička umetnička skupina aktivna u Rusiji s početka 2000-ih (danas nezamislivo), njihovoj akciji "Хуй в ПЛЕНу у ФСБ!" izvedenoj 14. juna 2010 u Sankt Peterburgu. Pomenusmo i "Пусси Райот", koje su proistekle iz "Война".

Zatim smo imali seriju aktova u registru od, nazovimo ih neutralnih, onih koji ne referiraju ka ostalim kulturalnim praksama, do onih koji imaju shibari (japanska umetnost/veština erotskog vezivanja), zatim BDSM prakse, kao svoj motiv. 

Dotičemo se pojma vremenitosti, koji je značajan za čitanje fotografija: kako promene u spoljnom okruženju, promene konteksta iz koga čitamo fotogarfiju utiče na njeno značenje, vrednost, orijentaciju; nedoumicu i nesigurnost da li gledamo ka dalekoj (ne ponovilo se) prošlosti ili ka budućnosti.

U konačnici smo zaključili da se Radionica bavila ideologijama i idejama i nekim od načina njihovog ovaploćenja. 

 ...........

 fotografije Gulaga su arhivske, Milica Macanović je autorka akta, Srđan Veljović fotografija iz 1989.

Izgradnja Belomorsko - Baltičkog kanala

Deportacija porodica iz Poljske u Sibir

Prag, novembar 1989.

Berlin, novembar 1989.

Berlin, novembar 1989.

Berlin, novembar 1989.

Berlin, novembar 1989.

 

 

 

 

Umetnost u javnom prostoru, grupa
Война, akcija
Хуй в ПЛЕНу у ФСБ!
10. jun 2014.