недеља, 6. март 2022.

Ideje i ideologije

Radionice se bavila sledećim serijama fotografija: Gulag, Sovjetski savez/Rusija, tridesete godine XX veka, pa na dalje. Zatim fotografijama s kraja 1989. u Pragu i Berlinu, padu Zida. Potom kratka crtica o grupi "Война", aktivistička umetnička skupina aktivna u Rusiji s početka 2000-ih (danas nezamislivo), njihovoj akciji "Хуй в ПЛЕНу у ФСБ!" izvedenoj 14. juna 2010 u Sankt Peterburgu. Pomenusmo i "Пусси Райот", koje su proistekle iz "Война".

Zatim smo imali seriju aktova u registru od, nazovimo ih neutralnih, onih koji ne referiraju ka ostalim kulturalnim praksama, do onih koji imaju shibari (japanska umetnost/veština erotskog vezivanja), zatim BDSM prakse, kao svoj motiv.

Dotičemo se pojma vremenitosti, koji je značajan za čitanje fotografija: kako promene u spoljnom okruženju, promene konteksta iz koga čitamo fotogarfiju utiče na njeno značenje, vrednost, orijentaciju; nedoumicu i nesigurnost da li gledamo ka dalekoj (ne ponovilo se) prošlosti ili ka budućnosti.

U konačnici smo zaključili da se Radionica bavila ideologijama i idejama i nekim od načina njihovog ovaploćenja.

...........

fotografije Gulaga su arhivske, Milica Macanović je autorka akta, Srđan Veljović fotografija iz 1989.

Izgradnja Belomorsko - Baltičkog kanala


Deportacija porodica iz Poljske u Sibir

Prag, novembar 1989.

Berlin, novembar 1989.


Berlin, novembar 1989.

Umetnost u javnom prostoru, grupa
Война, akcija
Хуй в ПЛЕНу у ФСБ!
10. jun 2014.

уторак, 29. јун 2021.

Kako vidimo sebe

Tema kojom je se Radionica bavila je gotovo podrazumevajuća: načini na koji digitalna fotografija (tu podrazumevamo danas peovlađujuću način upotrebe fotografija na društvenim mrežama) generiše naš identitet i kako se, dalje, taj identitet prilagođava slici koja ga predstavlja.

Kao predložak je poslužio tekst How does digital photography affect the way we remember and perceive ourselves, Regina Nogueira.

Tehnološke promene samog medija, kao i načina njegove upotrebe, širenja sadržaja su danas doveli do stanja u kome je dominantni način upotrebe fotografije onaj sa ulogom samopredstavljanja, gde je ta slika tipizirana, banalizovana na veoma suženo referentno polje, odricanjem od imaginacije, slobode.

Uloga fotografije kao glavnog alata u procesu konstrukcije sećanja i relativnosti, subjektivizaciji i kontingentnosti kao metodama formiranja sećanja.

Fotografska serija Milice Macanović se, opozitno navedenom, bavi temama prošlosti koje jasno formulišu stav i mišljenje o njoj: prostori bez funkcije, ili promenjene funkcije, ili ispadanje iz vremena i proboj u novo; asinhroniciteti. Bogato znakovima koji su inicirali dugačak razgovor.

Serije Lep život kao eksces, Srđana Veljovića se, donekle suprotno duhu vremena, bavi i problematizuje porodicu i kao temu i kao temu fotografskog medija.

Obe serije se dotiču/spotiču o melanholiju, pojam imamentan mediju, sa kojim se mora računati pri konstrukciji fotografskog iskaza. Takođe smo pomenuli pojam plutajućeg označitelja; koncept koji treba da nam pomogne za preciznije formulisanje kompleksnijih fotografskih iskaza. Sve to sa ciljem da pokušamo da se nađemo na vrhu manipulativnog lanca. Da budemo svesni.

Disperzija proizvodnje kulture ka individui, gde je osnovni medij fotografija, je, kao što rekosmo, u velikoj meri učinila kodove banalnim. Protok vremena je učinio odraz identitetske krize u savrmenoj kulturi neestetičnim.

New York Dolls - Personality Crisis

https://youtu.be/2aQTGqqXHw4

Milica Macanović

Прочитајте више »