radionicafotografije: 2022

четвртак, 13. октобар 2022.

Glitch, Pride & Faith

Radionica s kraja septembra se bavila stvarnošću, kao i uvek. Ali u ključu grešnosti, grešaka, stranputica. Uglavnom onamo gde se nešto istine može naći.
Matija Bijelić je prikazao maestralan timeline subote 18. IX 2022, dana kada je u Beogradu održan Prajd, litije i još štošta. Biranjem motiva, referenci je konstruisana percepcija koja probija ideološke realnosti na svakom mestu. Savršen primer korišćenja fotografije, u svom izvornom obliku, kao agensa i inicijatora komunikacije i sredstva dolaženja do istine. Koja je tu iza ćoška, samo odbijamo da je vidimo.

Milica Macanović je podelila sa nama dve serije radova koji su svi proistekli iz iskustva analogne fotografije, grešaka, glitch-eva i efekata koji odatle proizilaze, i fokusirali smo se na estetske osobenosti radova. Začudno i jednostavno, očaravajuće i dugogledajuće slike sa prirodom kao motivom. Serija aktova u istom, glitch ključu. Intimno, autoreferentno. Sa stavom i estetično.

Treća serija radova je iz fundusa radionice. Brutalno i istinito. Marginalno, naravno. Ali više samo uživo ili na dark web sekciji bloga.

Matija Bijelić


Matija Bijelić

Milica Macanović

четвртак, 22. септембар 2022.

Goli otok / Pariz / srpska entropija / bivanje slepom(im) i starost

Novu sezonu Radionice fotografije smo započeli u duhu vremena. Pregledali smo, uglavnom, fotografije sa letovanja i, donekle suprotno očekivanom smo se čitanjem fotografija izmestili iz domena lagodnog, bezbrižnog. Reference koje smo prepoznavali, izvlačili iz viđenog su, još jednom, potvrdile ono što smo nebojeno puta već svedočili: ono što nam fotografija prenosi, njena vrednost je esencijalno zavisna od konteksta, okolnosti u kojima je percipiramo. I mnogostruko ponovljeno dolazimo do nezavršivosti - jedne od osobenosti koja definiše fotogtrafiju kao medij.

Fotografije Jelene Petrović sa Golog Otoka (gde je bio muški logor) i Svetog Grgura (ženski) su tematizovale pitanje tretmana isključenih. Ideologija uvek proizvodi isključene i njihov apsolutni status je tokom vremena ipak relaksiran (malo je manje konc logora), mada se čini da se trend menja.
Još jedan ishod ovih fotografija je svest o nemogućnosti intergeneracijske komunikacije: izmeštanjem konteksta, koji se danas menja, čini se, brže no ikada postaje nemoguće ispričati priču.
Pariske fotografije Dragane Vujović Mihić su donele jedan pregled kolektivne imaginacije u formi grafita / ulične umetnosti. Kao i proslava Pada Bastilje, slavljenje nacionalnog jedinstva uz paradiranje instrumentima sile.

Đir Sokobanjom preko estetizovanih prizora Aleksandre Stojanović nas suočava sa onim što znamo - sveopštom propašću koju živimo. I sopstvenim samozavaravanjem.

Luka Stojanović je prikazao fotografije K-distrikta, https://kdistrict.rs/ , kojim se Radionica bavila proletos. Još jedan autokolonijalni projekat koji se svi pravimo da ne vidimo. Republika koja odustaje od svake sile samoukidajući se. O ovome će biti reči u budućnosti.
Za kraj smo završili fotografijama performansa Vlaste Delimar i Vesne Stilinović “Prema dostojanstvu (starenja)”.

Tematika starosti, starenja, seksualnosti, gubitka vida.

https://www.czkd.org/2022/09/prema-dostojanstvu-starenja/