Radionica se bavila opusom dvojice fotografa čiji opusi u registru dokumentaristike opcrtavaju posleratno (svako malo se brojčanik resetuje. Ovde se misli na vreme posle Drugog sv. rata) vreme.
Nezavisno od autorskog pristupa, fizionomije sa fotografija, njihov stav, pogled, način kako komuniciraju sopstvo, precizno govori o vremenu, okolnostima koje su takvo držanje proizveli. Može se uočiti i linearno umekšavanje stava, ekspresivnosti likova sa fotografija protokom vremena.
Takođe se može uočiti i razlika između pristupa stvarnosti/sceni kod Kleina i Giaccone-a: možda je iskustvo rata, koje je Klein imao uzrokovalo njegovu drskost, oslobođenost, provokativnost, agresivnost u radu, o čemu njegove fotografije svedoče. Posmatrajući fotografije, mogu se uočiti promene kako na širokom planu, u društvu, tako i u ličnosti, načinu rada fotografa. To su i tako samo ispoljavanja promena koje su uzrokovane sa istog mesta.
Možemo pratiti teme socijalnih prekida (studentski protesti 1968, agrarna reforma u Portugaliji 1975), do hipi pokreta, seksualne revolucije, konceptualne umetnosti, završetaka globalizacije u Evropi sedamdesetih; razvoj duha, pristajanje i opiranje delovanju kapitala koji je u konačnici sila koja sve oblikuje.
Obzirom na fotografsku tehniku i njom određen izgled fotografske slike, kao i promene koje je fotografija doživela ekspanzijom na strani proizvodnje, postavlja se (retoričko) pitanje kako će izgledati buduće posleratne slike ?
| William Klein |
