Tema Radionice fotografije je bila predstava prirode na primeru nekih od načina na koji se tema moze sagledavati, uprizoravati i gledati; razumeti.
Na ekranu su bile fotografije Edwarda Burtynskog i Srđana Veljovića.
Opus Burtinskog se bavi Planetom u veoma širokom fotografskom planu nudeći prizore koji su delom apstraktni (u izvornom smislu), naravno dokumentarni (u smislu da posreduju ka nekim činjenicama), ali ponajviše u delu percepcije, referirajući na istoriju umetnosti, smešteni u sistemu umetnosti na mestu gde je recepcija živa i intenzivna, i nadasve, svojom estetičnošću, kojom deluju na širokom psihologičnom planu, daje izuzetno višeznačnu sliku, sa mnoštvom referenci, koja je kompletna i samom sobom obrazložena.
Radovi iz različitih serija, medju kojima je najistaknutija serija Antropocen, koja obrazlaže, u užem smislu neproglasenu epohu na geoloskoj vremenskoj skali nase planete, koja je definisana sveobuhvatnim uticajem čoveka, civilizacije.
Rad No man no trouble Srđana Veljovića polazi od kraškog, visokogorskog terena koji uprizorava u pejsaž učitavajući usput različite subjektivnosti, oblikujući pejsaž prema oku/telu. Prepoznavanje i razumevanje viđenog nije objektivan proces.
Na Radionici se pokušalo detektovati na koji način deluju i u kom svojstvu ove fotografije možemo razumeti. Kao manipulativne ili emancipatorne ?
No man no trouble. Srđan Veljović
