Subjektivni i opšti pogled na stvarnost

 Tema Radionice se (opet) čini preopštom ali nas nepogrešivo postavlja na mesto odakle možemo pojedinačne radove smestiti u strukturu/e i lakše i slobodnije se kretati kroz vreme i uočavati tokove, načine, ideologije koje definišu ovo što živimo.

Saša i Luka Stojanović su prikazali nepretenciozno psihogeografsko istraživanje Sokobanje i Rtnja. Lagano prelaženje pogledom i fotografskim slikama posredovano iskustvo potvrđuje rascep između imaginativne, mitološki konstruisane stvarnosti i njenog sukoba sa realnim uslovima, empirijom svakodnevice.

Mnogo uzbudljivija su ispoljavanja sopstvenih, autohtonih, vernakularnih imaginativnih struktura koje grade sopstvene mitologije, sa namerom ili bez autoironične, na mnogo širim osnovama nego što je to slučaj sa društvenim konsenzusom ustanovljenim mitologijama.

Golim okom vidljivo odustajanje od upliva u sopstveni život, prizori nalik smetlištu koji preplavljuju sva ljudska staništa; propadanje, neodržavanje.... taloženje vremena jedno preko drugog, zagušenje vremena koje ne ide više nikuda... 

Saša Stojanović 

Saša Stojanović

Saša Stojanović

Saša Stojanović

Luka Stojanović

Luka Stojanović

Luka Stojanović

Nastavak Radionice je protekao u analiziranju obimne serije Srđana Veljovića, dekada od pola 80-ih do pola 90-ih orijanticiono. Uočili smo, ne pretendujući na konzistentnost i sveobuhvatnost, izvesne osobenosti: sporo vreme; koje je vidljivo na fotografijama, motivima, kompoziciji. Dosada kao razlog rada. Rad koji je ostajao u domenu ličnog, postojao u malom krugu i služio kao intimna praksa. Preispitivanje iskustva, ponavljanje; ponavljanje kruga nezadovoljstva. Promene motiva, pogleda nepogrešivo ukazuju na promene kroz koje prolazi subjekt naracije. Mladalaštvo, eksperiment; staro vreme, vreme, dokolica.

Građanka fotografkinja / građanin fotograf. Artget galerija sezona 2023

Program Artget galerije u 2023. godini zamišljen je kao aktivan i aktivistički. Fotografija koja deluje i ka zajednici i prema autorkama/autorima. Fotografija kao mesto koje omogućava proboj intimnog, ličnog; tačka komunikacije. Fotografija kao alat koji omogućava uspostavljanje zajednice; sredstvo otpora svođenju života na goli život.

Fotografska praksa tako ima dvojako dejstvo: ono usmereno prema publici, koje teme dovodi u neposrednu blizinu polja percepcije, pojačavajući je, i ono koje istovremeno deluje na autorke/ autore kao sredstvo izgradnje sopstva – prevazilaženja sopstvenih ograničenja i otvaranje mogućnosti mesta na kome se može biti. Zajednica koju podrazumevamo nije identitetska niti svojinska*. To je ona koju generišu zajednički teret, obaveza, dužnost, zadatak; zadovoljstvo, lepota. Кroz proces razrade tema, načina njihovog predstavljanja, produkcije izložbi i naročito medijacije – vođenja kroz izložbe i razgovora s autorima – razvija se pretpostavka formiranja zajednice.

U većini slučajeva, autorski iskazi bili su izrazito lični, otvoreni… Sa publikom su štedro delili motive i namere postupka. Tako nastala grupa stvara i stimuliše društvenu dinamiku, potencijalno pokreće stvari. Na način koji je neophodan i u drugim, negalerijskim situacijama. Seriju izložbi koje čine sezonu 2023. odlikuje nepretencioznost i razigranost u izrazu, autentičnost, utemeljenost u iskustvu i proživljenom. Autorke/ autori tretiraju stvarnost različitim intenzitetima upliva. Od njenog blagog vizuelnog beleženja do snažnijih uticaja – kreiranjem fotografisanih situacija i struktura. Svi ti narativi omogućavaju duboki uvid u teme i način na koji ih autorke/autori opažaju. Time nastaju prodori iz polja pasivizujuće svakodnevice; pokazuje se, demonstrira življenje; postaje se subjektom, akterom. Inspiriše. 

 *Odnosi se na definiciju zajednice koju je uveo Roberto Esposito u svojoj knjizi Communitas: The Origin and Destiny of Community.