Na Radionici smo gledali i pričali fotografije Klavdija Slubana, Milice Macanović, Ellen Auerbach i Srđana Veljovića. Tema koja započeta prethodne nedelje je način na koji autorski pogled formira sliku stvarnosti i kako se precizno oslikava vreme uprkos subjektivnosti.
Rad Klavdija Slubana je sav u procepu, zazoran, uvek u nemestu, provlačeći se mimo života koga slika u tamnim tonovima.
Ellen Auerbach (Rosenberg) (1906 - 2004), odrasla u liberalnoj jevrejskoj porodici, Bauhaus, Berlin pre 1933, seksualno oslobađanje, izbeglištvo, Amerika.
Miličine fotografije, lični zapisi o prostoru, realizovani filmom kao medijem u koji se Milica polako smešta. Distantni pogledi, projekcija želje; lagana melanholija potencirana zrnastom strukturom slika.
Srđanove, moje fotografije: detalji kraškog pejsaža, skulpturalna estetičnost kamenih formi, bezljudsko društvo; izuzetost, izuzetnost. Metafora fašizma.
 |
| Klavdij Sluban |
 |
| Klavdij Sluban |
 |
Klavdij Sluban
|
 |
| Ellen Auerbach |
 |
| Ellen Auerbach |
 |
| Milica Macanović |
 |
| Milica Macanović |
 |
| Milica Macanović |
 |
| Milica Macanović |
 |
| Srđan Veljović |
 |
| Srđan Veljović |
 |
| Srđan Veljović |
Нема коментара:
Постави коментар