Od Topčiderskog parka prema Košutnjaku. Od Miloševog konaka, blizu vojnog objekta Karaš*, pa do mesta atentata na Mihaila Obrenovića. Mesto radnje ovlaš označavamo u makabrističkom ključu.
Železnička infrastruktura pored koje smo prošli - Železnička stanica Topčider i dalje ka Košutnjaku, tek neznatno odstupa od totalne zapuštenosti.
Šumski put ka Rakovici preko Košutnjaka bio je mesto na kome su motivi mogli da se oslobode upliva ljudskog. Koso sunce preko osojne strane brda se ponekim tankim zrakom probijalo kroz duboke senke. U jednom momentu je sva komunikacija unutar grupe utihnula i tišinom su se svi okrenuli ka prizoru.
Pejsaž je retko istinit, uvek je konstrukcija. Ovaj je značajni prizor potisnuo svu drugu stvarnost. Sakralni prizor koji se ukazao kao slučajnost, svojom izuzetnošću preuzima ulogu religioznog čina, prekida, tako neophodnog našoj savremenosti. Momenat transcedencije, čulni nadražaj koji potisne i preuzme svu drugu stvarnost. Nenadana svetost iz svetlosti.
*Mesto pogibije dvojice vojnika na straži 2004. do danas bez kraja zvanične istrage. Najverovatnije su videli Ratka Mladića.
Нема коментара:
Постави коментар