radionicafotografije: Kako do zadovoljstva ?

Bavili smo se sopstvenim fotografijama nastalim na lokalitetima Beograda na vodi i Topčider/Košutnjak. Neka od ishodišta do kojih se došlo navodimo:

Organizacija slike - kadra zavisi od motiva. Što je manja uređenost, unutrašnja logika motiva, što je motiv haotičniji, teže je smestiti ga u sliku koja će lako i brzo komunicirati, biti lepa. U tom smislu je zaključeno da je lakše slikati Beograd na vodi nego šumu.

Na nivou sadržaja ostali smo na motivu šume i trudili se da iz njega izvučemo što više smisla. Uvezujući reference, fotografisano u kauzalni niz, za koji nam nije bitno da li je kriterijum proistekao iz osobina koje naš objekt poseduje po sebi, ili autor učitava, zadaje vrednosti. Ili je cela stvar negde na pola.

Način na koji naše fotografije postaju one sa opisanim svojstvima podrazumeva podrobno gledanje, uočavanje, prepoznavanje mogućih značenja koja pogledi kojim se bavimo mogu imati.

Na primeru košutnjačke šume smo se susreli sa:
problemom kako naslikati šumu? kako iznaći sklad za kojim tragamo sa ciljem da fotografije budu komunikativnije.

Na nivou sadržaja su, posmatrajući fotografisano, neki autoru pojam smrti prepoznali kao okvir u kome su smestili i učvrstili narativ. I to je radilo veoma konzistentno i ubedljivo.

U samom finalu Radionice je, veoma uzudljivo, došlo do izvesnog proboja i postavljanja pitanja kako doći do mesta koje je postavljeno i kao cilj Radionice: fotografija kao alatka konceptualizacije, svođenja. Mesto odakle nam viđeno postaje jasnije i odakle je pogled na sopstvene fotografije uzrok zadovoljstva.