Prodor fotografske slike u polje ideološke reprezentacije

 Na Radionici smo razmatrali upliv fotografije u sovjetsko društvo posle 1917, kada je preuzela ulogu društvene komunikacije/propagande, kao i fotografije dva američka fotografa, Garry Winogrand-a i Robert Franck-a.

Teza je prodor fotografske slike u polje ideološke reprezentacije. 

Sovjetski slučaj, avangarda, gde su fotografija i film, kao mediji novog doba, odmakavši se od slikarstva, eksperimentima u samom mediju i načinom upotrebe slika, na živ i veoma sofisticiran način povezivani sa ideologijom. Tela, telesnost, snaga, rad, arhitektura, industrija; sve estetizovano i oneobičeno.
Pokušavali smo da odgnetnemo koja fotografija ima, vrlo uslovno, subverzivnu, ljudsku poziciju spram preovlađujuće propagandne funkcije.

Georgij Zeljma, Sastanak u kolhozu, 1929.

Boris Ignjatovič, Mladost, 1937.

Gledajući fotografije Garry Winogrand-a i Roberta Franck-a smo govorili o prodoru pogleda koji je promenio način kako su Amerikanci videli sebe. Holivudska i diznijevska predstava srećne nacije u potrazi za srećom je presečena jednostavnim, demokratičnim, melanholičnim pogledom ka običnim ljudima.

Garry Winogrand, Los Angeles, Sunset Strip, 1964.

Detektovali rasne i druge kulturalne reference; rekonstruisali način fotografisanja obzirom na izgled kadrova, kompozicije, pogleda aktera fotografija.

Pominjali Selindžera i njegov uticaj na demontiranje konzervativnog narativa, stvaranjem prostora za kontrakulture.