понедељак, 05. јул 2021.

Big Data to Thick Data

 Kao sveprisutni žanr o koji se, malo malo, saplićemo,a u cilju pozicioniranja na mesto odakle bi mogli jasnije da vidimo, pošlo se od teksta Making sense of the “Masturbation of Self-Image” and the “Virtual Mini-Me”, autorke Alise Tifentale. Projekat selfiecity.net koji polazeći od analize velikog broja selfija, analizirajući neke od aspekata same slike, kao i pripadajuće meta podatke (geo koordinate, vreme) pokušava da izvede neke generalizacije. Selfi kao preovlađujući alat samo predstavljanja, izražavanja, a istovremeno i socijalna praksa, indeks identifikacije, gradivni element kulture, umetnost, narodna umetnost, savremeni vernakular koji se procesuira u realnom vremenu.

Otišli smo dalje, i dalje ne presrećni sa selfijem kao takvim, ali valjda jasnije vidimo.


Ostavši pri fotografiji sa funkcijom samopredstavljanja krenuli smo od serije koja koja u dvadesetak fotografija prati jedan ženski lik u dobi od adolescencije do poznijeg srednjeg doba u vremenu od kasnih 40-ih do 80-ih godina XX veka u Jugoslaviji. Pokušali smo da ispričamo ono što smo videli, povezivali sa atmosferom filma italijanskog neorealizma, i svašta još... Izgleda da je životni optimizam u vremenu raspoređen po Gausovoj raspodeli.


Protrčali smo (opet) kroz Rackovića. Plenumski zaključili da ekonomija razmene, barem mlađih, a možda i šire, recipijenata, je slika (iluzija) slobode kojom se imaginarno nadomešćuje njen realni nedostatak. Takođe, stasala je nova generacija, kontekst Rackovićev je sve neprozirniji. Obzirom da je već brand, i to samoizgrađen, krenuo je proces mitologizacije.


Fotografije Dragane Vujović Mihić, serija usputnih pogleda iz pokreta, veliko osveženje, bez tereta teških narativa. Balans.






























Dragana Vujović Mihić


















Dragana Vujović Mihić











Нема коментара:

Постави коментар