Dana 17. marta smo fotografisali Staro sajmište. Tokom nekoliko sesija Radionice smo podrobno pregledali šta smo videli i tema se definisala u nekoliko polja, delimično očekivano, ali neobično uzbudljivo. Gledanjem i naknadnim razumevanjem viđenih fotografija se došlo do stava da je jedna od glavnih tema bilo vreme. Protok vremena, zaustavljanje vremena, načini vizuelizacije tog vremenskog limba u kojem Sajmište (po)stoji. Sami su se nametnuli motivi propadanja artificijelnog, arhitekture, i veza tog propadanja sa obnavljajućim, sa prirodom. Neka vrsta pokušaja bekstva od prošlosti tražeći optimizam u datom, prirodi.
Motiv koji je takođe variran u vremenu su saloni automobila koji su raspoređeni na obodu lokacije, kao i automobilski servis u okviru Sajma. Neizbežna je veza sa fotografijom otvaranja Sajma automobila iz 1937. godine i automobilom kao najavom, simbolom svetle budućnosti.
Na veoma uzbudljiv način smo otkrili da fotografije nastale sada i ovde poseduju mnoštvo poveznica na različitim vremenskim distancama ka prošlosti i da prostor Starog sajmišta poseduje sva ta vremena jednovremeno.
Takođe fotografije pokazuju da život koji se trenutno odvija na Starom sajmištu ima tendenciju da bude neprimetan, da ne uznemiri dugotrajnu privremenost.
 |
| sandra miletić |
Нема коментара:
Постави коментар