недеља, 22. новембар 2020.

O interpretaciji, arhivama i kako ih čitati. Sreći.

Pogledali smo radove Milice Macanović sa temom Beograda na vodi i šumskog pejsaža. U prvom slučaju smo prepoznali kako intimni, vrednosni stav premo objektu fotografisanja biva vidljiv na slikama samim. Kako načinom kadriranja, selekcijom pogleda konstruišemo kontekst i interpretaciju samim slikama. Šumski pejsaži - na putu nužne kultivacije pogleda pri predstavljanju rasutog značenja.

Milica Macanović, Bgd H2O







Milica Macanović, Bgd H2O


Ernest Benecke, fotograf čije su se fotografije snimljene u Egiptu 1852. godine pojavile 1992, kao jedno od mnogih otkrića gde se grupe fotografija, često i kompletni opusi pojavljuju slučajno i nenadano kao vremenske kapsule iz nekog prošlog vremena. Na prethodnim smo Radioicama gledali i tumačili slike koje dokumetuju kolonijalizam, pokušavajući da ih interpretiramo uzimajući u obzir sve kontekste i značenja do do kojih smo mogli doći.

Fotografije Ernest Benecke-a su prve koje su, osim pejsaža i istorijskih građevina, spomenika, beležile, portretisale i lokalno stanovništvo duž Nila. Bez obzira na sve što ne možemo znati o okolonostima bivstvovanja portretisanih, ono što se tako jasno vidi je neka vrsta samosvojnosti, utemeljenosti, slobode, pa što ne reći i sreće koju isčitavamo sa fotografija. Uslovi, kultura u kojoj su fotografije nastale nama su u velikoj meri nepoznate, ali neka vrsta autentične istine za koju pretpostavljamo da je teško podložna krivotvorenju je tu, vidimo je  i privlačna nam je. Ušuškanost u sopstvenom identitetu.


Ernest Benecke

Linijom fotografske interpretacije isčezlih svetova smo došli i do seta fotografija koje dokumentuju beogradsku tehno-klubsku scenu. Ideja je bila da pokušamo u ključu kontekstualne diferencijalnosti razanati šta tu vidimo, čemu svedočimo. Pomalo sebično koristimo priliku da fenomene, arhivu, možemo jasnije posmatrati kada oni prestanu da referišu na sada, kada postanu prošlost. Bilo je i sentimentalnosti, i žala zbog izgubljenog, ali od tog aspekta fotografije ne vredi bežati.


Tehno, Srđan Veljović

















Tehno, Srđan Veljović



петак, 20. новембар 2020.

 Japanski fotografi starije generacije: Daido Moriyama, Shunji Dodo. zanimljivo je videti u žanru ekspresivne, razbarušene ulične fotografije dubinske promene društva, modernizaciju, (kulturnu) kolonizaciju.

Shunji Dodo

Shunji Dodo



Daido Moriyama



Daido Moriyama

Gledali smo takođe radove Saše i Luke Stojanović. Tematski bi ih mogli opisati kao zapise o neposrednoj komunikaciji u urbanom okruženju; ulična fotografija posle korone. Promene, novoga, možda više ima u našoj percepciji svakodnevice, načinima na koji gledamo i vrednujemo ono što smo smatrali uobičajenim.

Saša Stojanović



Saša Stojanović








Luka Stojanović



Luka Stojanović

четвртак, 12. новембар 2020.

Pejsaži. Kako ih čita(ti)ju? Kako nositi pušku po Beču?

Pejsaže Sally Mann, rad Deep South smo gledali i otkrivali na koji način fotografski rad može rascepiti ideološki formiranu sliku, u ovom slučaju američkog Juga. Načini kojima se se to postiže uključuju izbor arhaičnog fotografskog postupka, tehnike vlažnog kolodijuma, inače korišćene u vreme američkog građanskog rata, kao i rekreiranjem nekih od ikoničnih slika koje su naslikale rat, prvi rat koji je medijski posredovan savremeno publici putem fotografske slike.

Preporučujem tekst Sally Manns American vision of the land autorke Ayelet Carme.


Sally Mann, Untitled 8 Antietam



Takođe smo na primeru rada On Love Afterwards, Milice Tomić, porazgovarali na temu "Kako nositi pušku po Beču?".