radionicafotografije

уторак, 27. фебруар 2024.

Subjektivni i opšti pogled na stvarnost

Tema Radionice se (opet) čini preopštom ali nas nepogrešivo postavlja na mesto odakle možemo pojedinačne radove smestiti u strukturu/e i lakše i slobodnije se kretati kroz vreme i uočavati tokove, načine, ideologije koje definišu ovo što živimo.

Saša i Luka Stojanović su prikazali nepretenciozno psihogeografsko istraživanje Sokobanje i Rtnja. Lagano prelaženje pogledom i fotografskim slikama posredovano iskustvo potvrđuje rascep između imaginativne, mitološki konstruisane stvarnosti i njenog sukoba sa realnim uslovima, empirijom svakodnevice.

Mnogo uzbudljivija su ispoljavanja sopstvenih, autohtonih, vernakularnih imaginativnih struktura koje grade sopstvene mitologije, sa namerom ili bez autoironične, na mnogo širim osnovama nego što je to slučaj sa društvenim konsenzusom ustanovljenim mitologijama.

Golim okom vidljivo odustajanje od upliva u sopstveni život, prizori nalik smetlištu koji preplavljuju sva ljudska staništa; propadanje, neodržavanje.... taloženje vremena jedno preko drugog, zagušenje vremena koje ne ide više nikuda...

Saša Stojanović

Luka Stojanović

Nastavak Radionice je protekao u analiziranju obimne serije Srđana Veljovića, dekada od pola 80-ih do pola 90-ih orijanticiono. Uočili smo, ne pretendujući na konzistentnost i sveobuhvatnost, izvesne osobenosti: sporo vreme; koje je vidljivo na fotografijama, motivima, kompoziciji. Dosada kao razlog rada. Rad koji je ostajao u domenu ličnog, postojao u malom krugu i služio kao intimna praksa. Preispitivanje iskustva, ponavljanje; ponavljanje kruga nezadovoljstva. Promene motiva, pogleda nepogrešivo ukazuju na promene kroz koje prolazi subjekt naracije. Mladalaštvo, eksperiment; staro vreme, vreme, dokolica.

среда, 31. јануар 2024.

Građanka fotografkinja / građanin fotograf. Artget galerija sezona 2023

Program Artget galerije u 2023. godini zamišljen je kao aktivan i aktivistički. Fotografija koja deluje i ka zajednici i prema autorkama/autorima. Fotografija kao mesto koje omogućava proboj intimnog, ličnog; tačka komunikacije. Fotografija kao alat koji omogućava uspostavljanje zajednice; sredstvo otpora svođenju života na goli život.

Fotografska praksa tako ima dvojako dejstvo: ono usmereno prema publici, koje teme dovodi u neposrednu blizinu polja percepcije, pojačavajući je, i ono koje istovremeno deluje na autorke/ autore kao sredstvo izgradnje sopstva – prevazilaženja sopstvenih ograničenja i otvaranje mogućnosti mesta na kome se može biti. Zajednica koju podrazumevamo nije identitetska niti svojinska*. To je ona koju generišu zajednički teret, obaveza, dužnost, zadatak; zadovoljstvo, lepota. Кroz proces razrade tema, načina njihovog predstavljanja, produkcije izložbi i naročito medijacije – vođenja kroz izložbe i razgovora s autorima – razvija se pretpostavka formiranja zajednice.

U većini slučajeva, autorski iskazi bili su izrazito lični, otvoreni… Sa publikom su štedro delili motive i namere postupka. Tako nastala grupa stvara i stimuliše društvenu dinamiku, potencijalno pokreće stvari. Na način koji je neophodan i u drugim, negalerijskim situacijama. Seriju izložbi koje čine sezonu 2023. odlikuje nepretencioznost i razigranost u izrazu, autentičnost, utemeljenost u iskustvu i proživljenom. Autorke/ autori tretiraju stvarnost različitim intenzitetima upliva. Od njenog blagog vizuelnog beleženja do snažnijih uticaja – kreiranjem fotografisanih situacija i struktura. Svi ti narativi omogućavaju duboki uvid u teme i način na koji ih autorke/autori opažaju. Time nastaju prodori iz polja pasivizujuće svakodnevice; pokazuje se, demonstrira življenje; postaje se subjektom, akterom. Inspiriše.

*Odnosi se na definiciju zajednice koju je uveo Roberto Esposito u svojoj knjizi Communitas: The Origin and Destiny of Community.

петак, 24. март 2023.

Liminalno. Nezavršivo

Radionica se bavila arhitektonskim prostorom koji se nalazi na tonjem delu Takovske ulice, oivičen i Šajkaškom, Cvijićevom, Despota Stefana.

Dva solitera sa tržnim/zanatskim sadržajima podno njih. Beton. Kako se odmičemo ka periferiji prostora postajemo nesigurni u njegov status: da li smo na mestu koje je javno, dozvoljeno; da li je nečije privatno; da li je napušteno. Stepen nesigurnosti nekako linearno raste i stiče se utisak da ima dalje. Da je prostor samo ulaz u neki drugi prostor koji mora da postoji. Liminalni.

Na Radionici smo uočavali/izmišljali mnoštvo refernci kojima je prostor preboga

t i uživali u ćitanju fotografija, dopisivanju… bivajući na nejasnoj granici između dokumentarnog i fikcije. Naravno, sve je fikcija.

Matija Bijelić je ponudio izrazito inspirativno tumačenje tumačenja prostora koje je uključivalo liminalnost, podzemni svet, Had, Persefone….

Još malo o nezavršivosti fotografije/završivosti fotografa. U CZKD je otvorena izložba “IMAGINE- Reflections on Peace”. Ratna fotografija Liban, Severna Irska, Bosna, Kambodža, Ruanda, Koluimbija.

Na otvaranju je bio razgovor, uživo sa Ron Havivom. U Bijeljini je 1992. pratio Srpsku dobrovoljačku gardu gde je bio nekako, dobrodošao. Da bi ubrzo stigao na Arkanovu listu za odstrel i na beogradskom otvaranju govorio sa izvesnom nervozom u pogledu i u tesnom prisustvu nekoliko nervoznih bodigarda.

Izložba je za preporuku.

Učesnici: Aleksandra Stojanović, Luka Stojanović, Matija Bijelić, Srđan Veljović